petak, 07.09.2007.
eiii...ewo mene opet..=)
eii..ljudiii...
ewo mene opet...hehe...sorryte kai nisam pisala dugo aL biLa sam f njemačkoj pa na moru...a sad dojdem doma i net mi ne radi..a kaj bum...evo sad sam f školi na računalstvu pa pišem..
i tak pozdraf mojima s Biograda...
a poseban pozdraf JELENI i DANIELU...
a narawno JUREKU i LINIJU također....
pusa ljudi...
čujemo si dok si sredim neta..
pa-pa..
subota, 14.07.2007.
"Cuiusvis hominis est errare, nullius nisi insipientis perseverare in errore."
eeeeeeeeeeiiiiiii...
ewo mene...
hihih..
jaaaaj..kak mje dosadno doma...cjele dane samo spim gledam tv i tu i tam idem malo nekam...
a dobro..bum preživela još ovih par dana...dok ne dojde moj Ninek z mora..=)
i je isprićavam se svima kojima sam slala razglednice kaj još nisu došle...al freak ja sam pozabila markice nalepiti gore..
a dobro..zna se dogoditi..i tak...
evo ovo vam je moj Nino..=) slatkica jaaaj kak ga volim..
a ovo je njegov bracek...Josip..=)
hehe slični su si..
ajd..neda mi se više ništ pisati..ostale slike s mora vam drugi put denem..kiss
petak, 06.07.2007.
..I`m happy...
eiiiiiii Ljudeki moji...
ewo ja sam wam na moru..
užiwam i tak to... =( sad mje Trisha otišLa doma...
aL dobro..našLa si je društvo...hehe..
da..da..waša iwanna se zaljubila vjerovali il ne...
i ewo sad mje moj Nino daL Lapića kai wam morem nešt nowo napisati..
a znate kad sam ja bLondy swojega doma ostawiLa..mah..
aL kai će mi sad Lapić kad sam in Lowe..
i da dečko je rukometaš...i žiwi f Varaždinu...hehe..
nie to tak daLeko..kuLL kai ne???
i da..ewo još dva tjedna i doLazim ja doma...
nadam se da ste swi žiwi i zdrawi...
ajd pozdraf od waše totaLno zaLjubLjene Iwanne..=)
KOLKO ME POZNATE..=)
srijeda, 27.06.2007.
.,.Let me feeL I don't care if I break down, Let me faLL even if I hit the ground.,. and if I cry a littLe, die a LittLe, at least I know I lived.,.
ei ljudeki.,.
evo,nekak sam jako loše raspoložena i nemam pojma kak bude ovai post zgledal.,.,imam feeling da bude dugi,al svejedno.,.,pročitajte.,.=)
hmm.,
opće neznam kaj me zapravo muči..
kaj se to događa s menom u zadnje vrijeme.,.
pokuđavam živjeti, izživjet se.,al neznam il nemam volje,il mi se neda, il nebrem - neš me sprječava.,.
ma..tak sam f k***u.,.
a kai je najbolje neznam kaj mi je.,.kaj me to zapravo muči.,.
kaj me razdire iz nutra...
a ako ja neznam,ko bude onda znal??!
ma.,. ja sam tak komplicirana.,.
evo,danas biLa sam jakoo promijenjivog rapoloženja.,.
biLa sam f shitu skoro pa cijeli dan,al je bilo momenata dok sam se smijala, a isto tak i dok mi je došlo da se ubim.,.
hm.,,
već par dana.,.
pojavLjuje mi se neki čudan osjećaj.,.
sad dal je dobro il ne.,.
al me taj feeling tjera da se smijem, da budem sretna i to zbog ničega.,
a opet me na trenutke tjera da jednostavno utonem u depresiju,radi ničega, radi nečeg kai je u mojoj glavi.,.
neznam.,. nekad si mislim; mdaj Ivana kai opet kompliciraš, daj jednostavno uživaj u životu,..,zabavi se,.,. nemoj tolko misliti.,. nemoj se tolko opterećivati glupostima, živi za trenutak...
a,onda mi se opet pojavi neki glasić koji tvrdi potpuno suprotno,.,
i uvijek postupim krivo.,., uvijek se povodim za onim kai me sprečava da živim, da uživam.,.
da iskoristim ono kai mi se nudi.,.
nekad pokušavam zaboravit na sve te osjećaje koji se pojavljuju u meni.,.
odem na kavu...na trenutak zaboravim i jednostavno se opustim i uživam u društvu, u svemu što me okružuje.,.
al onda opet kad se vrati doma.,,.
iscrpljena,legnem u krevet.,. zatvorim oči.,.
al ne mogu zaspat, vrti mi se pred očima sve proživljeno, sve izgovoreno.,.
i onda uzmem olovku i papir i pišem.,
sve što osjećam.,.pretvorim u pjesme.,.
al dokle ću tako?
kad ću se postavit ispred problema i riješit ga,umjesto da uvijek trčim od toga i proživljavam to na svoj način.,.
al nema riješenja.,.nikad ga ne pronađem.,.
sve što ja već tako dugo pišem,govorim.,.,proživljavam.,
nikak da smognem snage za neko riješenje,.,
dokle ću moći bježati od problema.,. dokle ću se skrivati od svijeta.,.
dokle ću imat snage za to...
neznam.,.
ovo je samo još jedan od dana kad razmišljam o tome...
većinu momenata zaboravim i na neki način uživam...
ah.,.
neznam.,.uvijek se nadam da će netko upasti u moj život, primit me čvrsto i ne me pustit.,, natjerat me da se promijenim, natjerat me da se borim, da se prestanem skrivat.,.
ta osoba nikako da dođe.,.
nikako da me netko spasi od same sebe.,.
"Dum spiro, spero"
...dok dišem nadam se..
valjda ću umrijeti prije nego se netko pojavi.,,.
ili ću se ubiti,jer više neću moći to podnositi.,.
a preslaba sam da se promijenim.,.
da stanem čvrsto.,.,da ne padnem.,,.
znam to.,,
znam da sam preslaba.,.
al kako da se promijenim kad jedan dio mene to ne želi,ili nema hrabrosti..,
očito ću si vječno postavljati to pitanje.,.
stojim na mjestu, ne pomičem se.,.
oću li te riječi ponovo i ponovo morati ispisivati,kako prolazi vrijeme, kao i do sad.,,
umorna sam.,
umorna od svega.,.,
od sebe.,.
od izgovorenih riječi i neostvarenih djela.,.,
/I wanna be somebody
who can face the things that I've been running from/
niko nema pojma o čemu se tu radi.,,.
i meni je teško shvatiti,.,
ovo nema veze s nekim problemima koji većina vas ima.,.
ovo je u mojoj glavi.,.,
nemojte se truditi razumijeti.,.
samo mi treba netko.,.tko će biti kraj mene..
i čvrto me zagrliti dok dođe ovakav trenutak.,.
ponedjeljak, 25.06.2007.
iwa i iwona..
ewo jawljam wam se sam kaj bute znale da sam dobro...
neznam dal bumo se još ikad vidle..
samo znajte da vas volim..da vas volim više od neznam čega..
al fakat više nesam mogla..
preveć me se to mučilo...onaj pritisak koji su na mene stvarali naši roditelji i cijela obitelj..nije ni čudno da sam oću malo odmora..
znam da se sutra vraćaju mama i tata s mora...i znam da budu oni opet počeli paničariti...
al opće me to nije briga nit pol posto...
za to di sam ja zna samo jedna osoba...v nju imam povjerenja i znam da me nebu izdala...
prošli tjedan sam poslala poruke svim svojim frendovima...i kolko sam skužila nikoga nije nekaj posebno brige bilo kak sam ja..zakaj to delam...i slično..jedino jedna osoba mje odgovorila...
al čini se da nit njega dalje nije brige...
jednostavno sisterice moje...uživajte..
evo pružila sam vam priliku da imate život bez mene..uvijek ste govorile da bi vam život bil stoput bolji da se nisam ja rodila...ja sam vam to omogućila...
prekjučer me zvala socijalna radnica..,eh..no comment...
napričala mje svašta..al u to ne vjerujem...
zato i sad ako me pokušate nazvati nebudete uspjele jer sam promijenila broj...
VOLIM VAS SEKICE MOJE DRAGE....
i poručujem vam samo ovo...
s vremenom bute me zaboravile..
kiss*
